Show simple item record

dc.creatorSimić, Milena
dc.creatorProdanovic, Slaven
dc.date.accessioned2022-10-24T09:57:38Z
dc.date.available2022-10-24T09:57:38Z
dc.date.issued2018
dc.identifier.urihttp://rik.mrizp.rs/handle/123456789/1021
dc.description.abstractKukuruz (Zea mays L.) je najvažniji usev u Srbiji po veličini površine na kojoj se gaji i po ukupnoj proizvodnji. Svi hibridi kukuruza razvrstani su brojevim oznakama u FAO grupe zrenja, zavisno od dužine vegetacionog perioda. Kukuruz je biljka toplog podneblja i za uspešno gajenje zahteva relativno visoke temperature i dovoljnu obezbeđenost vodom u toku celog vegetacionog perioda. Visoke prinose daje na rastresitom i dobro propusnom zemljištu, sa dobrim kapacitetom za vodu i na zemljištima koja sadrže lako pristupačne hranljive materije za biljke. Veoma je važno da kukuruz bude dobro snabdeven vlagom u drugom delu vegetacije (jul i avgust), u vreme formiranja klipa, cvetanja i do kraja nalivanja zrna. Kukuruz usvaja veliku količinu svetlosti zahvaljujući velikoj površini lista. Prirodne nepogode kao što su pojava mrazeva, prolećnih jakih kiša i poplava, olujnih vetrova, grada i suše, izazivaju stres i u značajnom stepenu mogu umanjiti ili uništiti prinos kukuruza i uticati na prinos narednih useva. U pojedinim rejonima Srbije se veoma razlikuju agroekološki uslovi za gajenje kukuruza. Primenom odgovarajuće tehnologije gajenja mogu se ublažiti uticaji prirodnih nepogoda i stvoriti uslovi za maksimalno iskorišćavanje genetskog potencijala rodnosti hibrida. Sistem mera koji uključuje pravilnu smenu useva u plodoredu (korišćenje soje kao preduseva, izbegavanje šećerne repe i monokulture), prilagođenu obradu zemljišta (na dubinu od20–30 cm), đubrenje (primena celokupne količine kalijuma i fosfora u jesen, a azota u predsetvenoj pripremi), setvu (upotreba sertifikovanog semena i ranija setva u slučaju suše), navodnjavanje (prilagođenim normama zalivanja u skladu sa mesečnim potrebama kukuruza), suzbijanje korova, bolesti i štetočina (razvojem sistema kombinovanih preventivnih i direktnih mera, uključujući biološke i hemijske mere) i pravovremenu žetvu, obezbeđuje povoljne uslove za pravilan razvoj useva kukuruza, što je osnovni preduslov za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda i postizanje visokih prinosa. Gajenje pokrovnih i združenih useva i upotreba malča, može pozitivno da utiče na razviće biljke, vodno-vazdušne osobine i plodnost zemljišta i zaštitu kukuruza od štetočina. Izbor hibrida koji će se gajiti mora da bude zasnovan na agroekološkim uslovima regiona. U oblastima sa manje padavina i višim terenima treba gajiti hibride ranijih FAO grupa zrenja (300–500). Zapostavljanje ovih osnovnih zahteva tehnologija gajenja kukuruza ili redukovanje određenih mera neizbežno dovodi do gubitaka prinosa.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherRim : Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacijasr
dc.relationFAO projekt: Enhancement of Disaster Risk Reduction and Management (DRRM) capacities and mainstreaming Climate Change Adaptation (CCA) practices into the Agricultural Sector in the Western Balkans’ (TCP/RER/3504)sr
dc.rightsrestrictedAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceFood and Agriculture Organization of United Nationssr
dc.subjectkukuruzsr
dc.subjectFAO grupe zrenjasr
dc.subjectprirodne nepogodesr
dc.subjectdobra poljoprivredna praksasr
dc.titleDobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji kukuruza u Srbijisr
dc.typeworkingPapersr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.spage1
dc.citation.epage38
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rik_1021
dc.type.versionpublishedVersionsr


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record