TY  - PAT
AU  - Simić, Milena
AU  - Dolijanović, Željko
AU  - Dragičević, Vesna
AU  - Kresović, Branka
AU  - Kovačević, Dušan
AU  - Brankov, Milan
PY  - 2019
UR  - http://rik.mrizp.rs/handle/123456789/1035
AB  - Gajenje pokrovnih useva u održivim i organskim sistemima poljoprivredne proizvodnje nema alternativu. Povećanjem frekvencije useva i pokrovnosti zemljišta ostvaruje se pozitivan uticaj na funkcionisanje agroekosistema kroz održanje ekološke ravnoteže odnosno poboljšano kruženje materije i proticanje energije. Povećava se stabilnost i održivost agroekosistema odnosno agroekosistemi se po osobinama približavaju prirodnim ekosistemima.
Smanjena upotreba mineralnih, posebno azotnih đubriva i pesticida pozitivno utiče na stanje zemljišta i useva. Manji su gubici azota ispiranjem i isparavanjem, manja je mogućnost zakišeljavanja zemljišta, zagađenja teškim metalima, kako zemljišta, tako i podzemnih i površinskih voda. Jedan od važnih problema obradivih zemljišta jeste smanjen sadržaj organske materije. Povećan pokrovnost zemljišta, sa većim učešćem leguminoza je siguran put održanju, pa i poboljšanju sadržaja organske materije, poboljšanju strukture i drugih osobina zemljišta a sve to dovodi do zaštite zemljišta od degradacije, posebno od erozije vodom i vetrom. Po navedenim rezultatima bolji je odnos hranljivih materija u semenu kokičara, što pozitivno utiče na zdravstvenu bezbednost semena i proizvoda od semena.
Uloga pokrovnih useva u čuvanju vlage iz zemljišta tokom zimskih meseci i stavljanje na raspolaganje glavnom usevu u momentu kada je najpotrebnija (u vreme setve i nicanja) je od ogromnog značaja. Sve češće u našim proizvodnim rejonima u proleće ulazimo sa nedostatkom vlage u zemljištu, što ranije nije bio takav slučaj.
Sa agronomskog stanovišta, gajenje pokrovnih useva pozitivno je uticalo na zakorovljenost useva kukuruza kokičara. Manji je broj vrsta, jedinki korova i manja je sveža masa korova po jedinici površine u odnosu na konvencionalni način gajenja. Smanjena zakorovljenost, pored svih ostalih faktora, je važan činilac povećanja prinosa zrna, posebno u godinama sa nedostatkom padavina, kakvih će, po pretpostavkama naučne i stručne javnosti, u budućnosti biti sve više.
PB  - Beograd : Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije
T2  - Broj tehničkog rešenja: 439
T1  - Uvođenje pokrovnih useva u sistem gajenja kukuruza kokičara
SP  - 1
EP  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rik_1035
ER  - 

@misc{
author = "Simić, Milena and Dolijanović, Željko and Dragičević, Vesna and Kresović, Branka and Kovačević, Dušan and Brankov, Milan",
year = "2019",
abstract = "Gajenje pokrovnih useva u održivim i organskim sistemima poljoprivredne proizvodnje nema alternativu. Povećanjem frekvencije useva i pokrovnosti zemljišta ostvaruje se pozitivan uticaj na funkcionisanje agroekosistema kroz održanje ekološke ravnoteže odnosno poboljšano kruženje materije i proticanje energije. Povećava se stabilnost i održivost agroekosistema odnosno agroekosistemi se po osobinama približavaju prirodnim ekosistemima.
Smanjena upotreba mineralnih, posebno azotnih đubriva i pesticida pozitivno utiče na stanje zemljišta i useva. Manji su gubici azota ispiranjem i isparavanjem, manja je mogućnost zakišeljavanja zemljišta, zagađenja teškim metalima, kako zemljišta, tako i podzemnih i površinskih voda. Jedan od važnih problema obradivih zemljišta jeste smanjen sadržaj organske materije. Povećan pokrovnost zemljišta, sa većim učešćem leguminoza je siguran put održanju, pa i poboljšanju sadržaja organske materije, poboljšanju strukture i drugih osobina zemljišta a sve to dovodi do zaštite zemljišta od degradacije, posebno od erozije vodom i vetrom. Po navedenim rezultatima bolji je odnos hranljivih materija u semenu kokičara, što pozitivno utiče na zdravstvenu bezbednost semena i proizvoda od semena.
Uloga pokrovnih useva u čuvanju vlage iz zemljišta tokom zimskih meseci i stavljanje na raspolaganje glavnom usevu u momentu kada je najpotrebnija (u vreme setve i nicanja) je od ogromnog značaja. Sve češće u našim proizvodnim rejonima u proleće ulazimo sa nedostatkom vlage u zemljištu, što ranije nije bio takav slučaj.
Sa agronomskog stanovišta, gajenje pokrovnih useva pozitivno je uticalo na zakorovljenost useva kukuruza kokičara. Manji je broj vrsta, jedinki korova i manja je sveža masa korova po jedinici površine u odnosu na konvencionalni način gajenja. Smanjena zakorovljenost, pored svih ostalih faktora, je važan činilac povećanja prinosa zrna, posebno u godinama sa nedostatkom padavina, kakvih će, po pretpostavkama naučne i stručne javnosti, u budućnosti biti sve više.",
publisher = "Beograd : Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije",
journal = "Broj tehničkog rešenja: 439",
title = "Uvođenje pokrovnih useva u sistem gajenja kukuruza kokičara",
pages = "1-20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rik_1035"
}

Simić, M., Dolijanović, Ž., Dragičević, V., Kresović, B., Kovačević, D.,& Brankov, M.. (2019). Uvođenje pokrovnih useva u sistem gajenja kukuruza kokičara. in Broj tehničkog rešenja: 439
Beograd : Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije., 1-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rik_1035

Simić M, Dolijanović Ž, Dragičević V, Kresović B, Kovačević D, Brankov M. Uvođenje pokrovnih useva u sistem gajenja kukuruza kokičara. in Broj tehničkog rešenja: 439. 2019;:1-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rik_1035 .

Simić, Milena, Dolijanović, Željko, Dragičević, Vesna, Kresović, Branka, Kovačević, Dušan, Brankov, Milan, "Uvođenje pokrovnih useva u sistem gajenja kukuruza kokičara" in Broj tehničkog rešenja: 439 (2019):1-20,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rik_1035 .