Интеракција генотип x средина и стабилност приноса и компонената приноса зрна комерцијалних хибрида кукуруза

Abstract

У раду је испитивана интеракција генотип x средина и стабилност приноса зрнаи компонената приноса зрна комерцијалних хибрида кукуруза. За проучавање јеизабрано 36 хибрида кукуруза, FAO групе зрења 300-700, из 8 селекционих компанија.Оглед jе постављен на 8 локалитета (Кикинда, Сомбор, Свилајнац, Сремска Митровица,Панчево, Сента, Шимановци и Лозница), током три године (2011, 2012 и 2013), попотпуно случајном блок систему (RCBD).На основу добијених података, анализом варијансе (ANOVA), израчунате супросечне вредности и показатељи варијабилности приноса зрна и компонената приносазрна, а за процену стабилности испитиваних особина су коришћена два метода: а)метод непараметарских показатеља стабилности, утврђених на основу рангирањагенотипова у испитиваним срединама (година-локалитет) и б) метод AMMI анализе.За све проучаване агрономске особине, анализом варијенсе су утврђенестатистички високо значајне F вредности генотипа, средина и интеракције генотип хсредина. Од 36 комерцијалних хибрида кукуруза испитиваних у овом раду, највећипринос зрна остварио је хибрид LG Guadiana (10,877 t/ha), док је наjмањи принос зрнаимао хибрид NS5020 (8,705 t/ha). Највећи просечан принос зрна у огледу остварен је у2011. години (11,619 t/ha), а најмањи у 2012. години (6,896 t/ha). Просечан принос зрнакукуруза по испитиваним локацијама варирао је од 6,973 t/ha (Сремска Митровица) до13,813 t/ha (Лозница).За особину принос зрна најстабилнији хибриди кукуруза, на основунепараметарске статистичке анализе, су били: AS51 према параметрима Si(1)=8,80 иSi(2)=60,70; ZP434 према параметру Si(3)=27,40 и AS73 према параметару Si(6)=3,25.На основу AMMI анализе најстабилнији хибриди кукуруза су били AS54 иNS4030, али уједно и испод-просечно приносни, док је хибрид LG Guadiana (најроднијихибрид у огледу), имао већи интеракцијски скор, тј. био је мање стабилан.На основу трогодишње анализе закључује се да су различити хибриди постизалинајвеће приносе зрна у различитим срединама, те да рејонизација производног подручјаи идентификација генотипова са већом фенотипском стабилношћу може допринетиунапређењу укупне призводње кукуруза.

This doctoral dissertation investigated genotype by environment interaction andstability of grain yield and yield components for commercial maize hybrids. For this study 36maize hybrids from FAO 300 to FAO 700 maturity group, from 8 different breedingcompanies were selected. The experiment was planted at 8 locations (Kikinda, Sombor,Svilajnac, Sremska Mitrovica, Pančevo, Subotica, Šimanovci and Loznica), over three years(2011, 2012 and 2013), using a Randomized Complete Block Design (RCBD).Based on the obtained data, using analysis of variance (ANOVA), average values andvariability indicators for grain yield and yield components were calculated, while for theevaluation of stability two methods were used: a) the method of non-parametric stabilityindicators, obtained on the basis of ranking of genotypes into environments (year-location),and b) the method of AMMI analysis.For all agronomic traits in this study, analysis of variance showed statistically highsignificant F value for genotype, environment and genotype by environment interaction. From36 commercial maize hybrids investigated in this study, the highest grain yield showed hybridLG Guadiana (10,877 t/ha), while the lowest grain yield determined in hybrid NS5020 (8,705t/ha). The highest average grain yield in this experiment was determined in 2011 (11,619t/ha), and the lowest garin yield was in a very stressful 2012 (6,896 t/ha), while from alllocations, Loznica was the best yielding location with 13,813 t/ha and Sremska Mitrovicashowed lowest grain yeald (6,973 t/ha).For the grain yield, the most stable maize hybrid, on the basis of non-parametricstatistical analysis were: AS51 according to the parameters Si(1)=8.80, and Si(2)=60.70;ZP434 for the parameter Si(3)=27.40 and AS73 for the parameter Si(6)=3,25.Aaccording to the AMMI analysis, the most stable maize hybrids were AS54 andNS4030, but also they showed below-average yield, while the hybrid LG Guadiana (the bestyielding hybrid in the trial), had a higher interaction score, i.e. was less stable.Based on three-year analysis it could be concluded that various hybrids showed thehighest grain yields in different environments, and that regionalization of the production areasand the identification of genotypes with greater phenotypic stability can contribute to theoverall improvement of the corn production.